Породично саветовање

Датум: 29. Oktobar 2019 22:34 Категорија: Новости

Породично саветовање се одвија по програму едукације из Системске породичне едукације Института за ментално здравље у Палмотићевој 37, који је у складу са важећим европским стандардима. Програм је акредитован и препознат од стране Европске асоцијације за психотерапију.
       Укратко о раду
      Специфичност циљева које породица тежи да испуни односи се на јединственост породичног система вредности, њен животни циклус и социјалну средину у којој породица живи. Способност породице да адекватно функционише посматра се у оквиру четири подручја: персонални, брачни, родитељски и социоекономски. Персонална функционалност подразумева осећање благостања и задовољства сваког члана. Родитељско функционисање се односи на обезбеђивање заштите, подршке, разумевања, љубави, васпитања и социјализације деце у породици. Социоекономско функционисање подразумева развијање породичних вредности и усклађивање са друштвеним и културним нормама средине.
      Брачни партнери или самохрани родитељи сматрају се одговорним за остварење здраве или патолошке породице, кроз способност да остваре блискост, омогуће сепарацију и олакшају индивидуализацију потомака. Родитељи морају да буду у довољној мери ослобођени интрапсихичких конфликата да би се инвестирали у родитељство, тј. да би били способни да одговоре развојним потребама деце.
      Породични терапеути циљају на то да доведу до промене у функционисању породичног система. За већину њих психопатологија појединих чланова није у главном фокусу, мада је могуће да се и једно и друго узму у обзир. Заступање “породично-системског” гледишта је један облик “рефрамирања”, по томе што премешта фокус са “проблема” појединачних чланова на оне који су проблем породице као целине.
      Системска терапија бави се породичним системом као целином. “Директне” методе долажења до промене су понекад ефикасне, али често и не успевају да доведу до жељених промена. У том случају тражи се примена индиректних метода.
      Терапеут креира стратегију или план који су намењени томе да доведу до жељених промена. Уколико стратегија и не буде ефикасна, терапеут ће доћи до неких нових информација о породици. Ове ће онда помоћи при планирању неке друге интервенције. Можда ће бити потребно да се овај процес понавља и неколико пута.
      Рефрамирање, позитивна конотација, приписивање “позитивне” интенције симптоматским понашањима – основни су стратешки маневри који имају за циљ да дају ново значење поступцима и ставовима чланова породице. Пружање подршке, придруживање, нормализација, помоћ експерта, само су неке од интервенција које се користе у раду са породицама наших ученика. Такође, ради се и са оним индивидуама које нису у стању да направе баланс између интелектуалног и емотивног функционисања и код којих је повећана анксиозност и емоционална реактивност.
      Наши ученици већ умеју да препознају потребу или потраже савет уколико се јаве проблеми у школи, код куће или у средини у којој бораве.
      У прилог достављам и позив који је подељен нашим ученицима, а који родитељи могу прочитати и одазвати се:

      Ученици и родитељи!
      Период похађања средње школе је период великих промена, које стављају на пробу дечије способности прилагођавања на нову, захтевнију средину.
      У школи деца треба да стекну навику вишечасовног дневног учења, да се изборе за своје место у друштву вршњака и усвоје одређен вредносни систем у коме се стечена знања вреднују.
      Због свих тих промена овај период се може назвати потенцијално кризним. Он поставља веће захтеве и пред децу, и пред родитеље, и пред школу. Школа жели да вам олакша овај период.
      Поред индивидуалног приступа, који има сваки разредни старешина, који осим основних података познаје и најважније проблеме својих ученика, желели бисмо вашој породици  дати могућност да постави свако питање које би било од значаја за њено успешније функционисање. Одговоре ћемо потражити заједно.
      Ваша деца и наши ученици свет гледају својим очима. Одрасли имају другачију диоптрију. Хајде да ускладимо вид.
      По мишљењу родитеља, не уче довољно. Казна није решење. Дођите да научимо ефикасније методе.
      У периоду адолесценције имају највише времена за сањарење, књиге су испред њих, а мисли далеко. Много је лепше сањарење од неке лекције коју треба научити. Заједно можемо направити план рада, како би за све било времена.
      Адолесценти имају велику потребу за преиспитивањем и критиком свега из света одраслих. Са високо развијеним способностима логичког мишљења у стању су да ''победе'' у препирци са врло мудрим родитељима. Научимо да сви будемо победници.
      Пред њима се отвара свет препун могућности и од родитеља очекују да им одреде границе како се не би осећали изгубљеним. И по том питању можемо тражити одговоре.
      Пуно излазе, причају телефоном, лоше оцене понекад стижу једна другу. Сви су уплашени, како време пролази ствари све горе изгледају, не зна се да ли је почетак проблема на крају или крај на почетку. Много је лакше када смо заједно. Немојте се плашити да нас питате, нећемо се ни ми плашити да питамо вас.
      То је заједнички посао ученика, родитеља и школе.
      Чекамо вас. Дођите да сарађујемо. Сигурно има много питања која чекају одговоре. Уколико вам термин не одговара, наћи ћемо и повољнији.

                                                               Желимир Пековић
                                                                  СПЕЦИЈАЛНИ ПЕДАГОГ И ПОРОДИЧНИ САВЕТНИК